Kreativci super klinci

Najslađe zaboravljene igre - prvi deo

Generalna — Autor milica30 @ 10:34

 

Zima traje i traje... Iskoristili smo sve lepe dane, a sad kad je sneg i kad je temperatura u minusu, ne možemo biti pola dana napolju... Naročito ukoliko su deca mala.

E onda dolazimo do pitanja: Kako možemo deci zaokupiti pažnju, a da to nije kompjuter, igrice i crtani filmovi. 

U istom problemu sam bila i ja... Razmišljam, čime da ih animiram, kako da ih "odlepim" od ekrana? Postoje veoma jednostavni načini, ali oni često zahtevaju da i vi budete uključeni u igru... E da ne moram i ja da se igram... 

 Razmislite drage mame, čime smo se mi igrali... Mogao si da mi daš šta god, ali moja omiljena šerpica i mala varjačica u mojoj igri imale su počasno mesto. 

Svako od nas u kuhinji ima neku mini šerpu, neku koju ste zaboravili negde u nekom ćošku, a varjčicu može zameniti i najobičnija metalna ili plastična kašika. Pitam ja: "Jel hoće neko da sprema danas večeru umesto mene?"... Deca me gledaju.. Rekoh:  "Ja štrajkujem večeras, svako sebi sprema večeru." Stavim im makarone u jednu činiju, šargarepu u drugu, podelim kašike i šerpice. Sa osmehom od uha do uha, uzimaju rekvizite, traže mesto gde će da kuvaju. Posle par minuta, mešaju, zaneli se, ne primećuju ništa oko sebe. 

Skuvam kafu i posmatram ih... Zadubili se, muljaju, mešaju... Dodaju, oduzimaju... Probaju... Ipak treba još malo soli... 

Traje igra pola sata, posmatram ih, smešni su mi... Sve do momenta kad poskakše... Gotova večera.

Idu obojica ka meni, ekstra uzbuđeni, e mama sad ti da probaš. Jaoooj ne... Na to nisam računala. Šta ću sad? Kažem, jao baš je lepo, a oni pa kako znaš kad nisi probala... Probaj, probaj... Kažem ne mogu, danas mi je proteinski dan, ne jedem testeninu... Gledaju me deca, kažu pa kako mi jedemo kad ti skuvaš... Jedva se nekako ubedismo da je ukusno i super iako nisam pojela žive makarone... 

Sve u svemu, uspela sam u svom naumu, deca su se zabavila, naučila nešto novo, moja buduća snajka će morati da mi se zahvali za ovo, jer sutra na meniju imamo kiflice sa sirom... Pravimo testo, a onda vas zovemo na degustaciju :)

Eto, samo malo mašte i naši klinci postaju kreativci :) 


Dva lica Srbije

Generalna — Autor milica30 @ 10:38

Da li da se smeješ ili da plačes?

Perspektiva!? Šta to bi?

Nakon godina školovanja, jedna mlada Beograđanka krene u potragu za poslom... Logično, a to valjda tako i treba... Završila je školu... Sad bi da radi... 

E ali nije to baš tako lako... Prvo prevrne gomilu oglasa... Posalje stotine CV-jeva, odgovori na 101 pitanje... 

"Ubode" dva tri razgovora, nada se, razmišlja...

Onda jednog dana ode na razgovor za dva posla..

Prvi, mučenički,za platu koja ne pokriva ni put i hranu, ali zaboga pa tu je i procent... Od njega će se mnogo ovajditi. Spisak zaduženja ne staje na jednu stranu pa su poslednje pasuse malo suzbili... S nekom  tugom i gorčinom, ali ne da se ona obeshrabriti, odlazi na drugi razgovor.

Kancelarija u centru grada, pa bar jedno 50 kvadrata... Napolju 7 stepeni, unutra 77. Hoće da padne u nesvest što od mirisa skupog osveživača, što od vrućine. Internacionalna firma u razvoju traži menagera ugostiteljskog objekta, tu vidi mogućnost da se profesionalno ostvari i pokaže sve što je u toku školovanja naučila.  Dočeka je mlada devojka, možda nekih 25 godina, veoma ljubazna, slatka, prijatna... Uh tu već shvata da nešto nije u redu. Kreću priču o poslu.. U nekom momentu slatka plavušica kaže, u pitanju je striptiz klub... Muk...U njenoj glavi muk... Sluša a ne veruje šta čuje... Plata prava sitnica, soma evrića plus taj čuveni procenat... Plavušica izdeklamuje ostatak zaduženja, ma ti treba samo da napravis raspored kad ko radi, da pratiš da li su svi stigli na posao, ako iskrsne neki problem da to središ, moje je sve ostalo... Ja nalazim devojke, ja dovodim hostese, promoterke, igračice... 

Izlazi iz zgrade u strogom centru grada... Šokirana, u neverici, shvata da zemlja u kojoj živi ima samo dva lica... Jedno mučeničko, radničko, kapitalističko i drugo, ovo elitno, bogato, gde se živi i radi noću... 

I posle deset dana, njoj i dalje odzvanjaju u ušima reči mlade slatke plavušice. Iza lica jagnješceta, jednog maltene detenceta, tako lepih, iskrenih očiju, krije se nešto sas


Čestitamo

Generalna — Autor milica30 @ 09:46
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Powered by blog.rs